ГОЊЕНИ ВУК
(Академику Матији Бећковићу)
Гоне те из сопственог дома
Очинске земље
Матерњег језика
Безобзирне језикокрадице
Вуци у јагњећим кожама
Коров на калему плодне воћке
Као да није било довољно
Страдања твојих кроз деценије
Од стране црвених и црних
Сумњивих лица и наличја
Још од твог рођења
И много пре тога…
Старино кротка, апостолски ревнујеш
Налик мученику из Клепаца
Трпећи духовне гиљотине недуховних
Главешина поводљивих на руину
Свестан да је зло кратког даха
Да гонитељ самог себе живог закопава
И да смрти нема за праведника
Поживи нам још дуго
Гласе вапијућег у српској пустињи
И подај стење речитих мудрости!
Овај свет није ти мера
Хроми вуче врелог песка садашњице!
Игор Миљковић