„Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?”
Радост смрти… Има ли суштинскијег сведочанства да смо православни од тога да разумемо шта је ВАСКРСЕЊЕ, тачније, шта је СМРТ, и да, по речима Св. старца Пајсија, искрено јој хитамо у наручје…
Нажалост, данас су ретки међу нама они који то заиста живе…
То се нарочито види када умре млад човек. Ретко ко каже: „Слава Ти, Господе! Ти си Тај који неупоредиво више воли и промишља о сваком човеку него сви ми заједно. Засигурно си изабрао најбољи трен његовог живота…” Не, ми смо љути на све и свакога, па и на Бога, јер нам се чини да је требало још да „проживи”, да ужива, да види света… Мада знамо да нас сва та „уживања” само већма испражњавају и уводе у смрт, и то смрт још за живота, ипак им хитамо у наручје много више и брже него Господу… Срећа што је наш љубљени Господ бескрај љубави и, поред све наше погрешности, Он чека наш повратак у Његово наручје… Требало би да нам је са сваким уснућем све јасније да је ПУТ ЈЕДАН и да су сва наша овоземаљска уживања изван Христа странпутице наше палости и да је време да се вратимо у Очев дом… Зато нека наш дар љубави према покојнику буде наш повратак животу у Христу… Нека свим нашим ближњима, нарочито онима који су се као млади упокојили, Господ подари Царство Небеско, а нама наук да је ово можда наш последњи дан на земљи и да је то, пре свега, радост за нас хришћане, јер напокон идемо у сусрет лицем к Лицу…
Наравно, кроз искуство живота спознасмо да смо сваким даном само гори и гори и да је спасење искључиво дар бескрајне љубави Божије, а не наша заслуга, али да је на нама да се трудимо на том путу да све више личимо на нашег љубљеног Господа, јер само у Њему, кроз Њега, достижемо пуноту свог сопства и да нам управо то наше заједничарење са Господом доноси већ овде и сада бескрајну радост и љубав, а све остало нам се придодаје…
Христос васкрсе!!!
Аутор текста: игм.Аквилина – игуманија манастира Бајчетина (Гледић, Крагујевац)
Извор: инстаграм страница ман.Бајчетина