ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Време кроз Србију или Србија кроз време?

Најчешћа и најнеопходнија људска потреба установити, усталити и на крају прилагодити време, често је бивала незадовољена. Сведочења о томе колико неслагања постоји у бројању часова, дана, месеци и година нису нас довела ближе решењу. Ни Србија кроз своју историју није остала имуна на промене које су се низале у покушају да се ,,остане у корак са временом”. Календарско питање и рачунање времена још увек је недоречено и нерешено, па ако направимо краћи осврт на то како је до тога долазило, можда схватимо и зашто…

-Стари Српски календар се на овим просторима користио још од периода Винчанске културе. Један је од два позната календара који се писао словима. За разлику од Римског календара — који је писан латиницом, Српски календар писан је писмом најприближнијем ћириличном (што иде у прилог томе да је такво писмо постојало много пре доласка Ћирила и Методија). Постојао је као званични календар до и за време Немањића, тачније до 1881. године. Данас је познат и као ,,Календар Светог Саве”, уз погрешно тумачење да га је он увео у употребу. Тачније Свети Сава (Растко Немањић) у свом делу ,,Законоправило” потврђује овај календар али уз одређене измене, тј. мења редослед навођења, уместо пређашњег навођења — година, месец, дан, прилагођава га Римском писању, да би нагласио заједништво хришћана. Календар се дели на лето које траје 7 месеци и зиму која траје 5 месеци. На основу четири српска Јеванђеља из 12. и 13. века, као и по Остромировом Јеванђељу из 1057. године, наводе се следећи називи месеца (упоређени најприближније са данашњима) : јануар-сечењ; фебруар-љути; март-сухи; април-биљар, брезен; мај-травен; јун-изок; јул-червен; август-зарев; септембар-рујен; октобар-листопад; новембар-груден; децембар-студен. Свети Сава први пут у ,,Житију Светог Симеона” помиње назив -фебруар. Ново лето (Нова година) 7528. почела је биљара 2. (1/2. априла 2020). Основна функција овог календара била је да се живот што боље усклади са природом и појавама које су се смењивале по њеним утврђеним правилима. Лето почиње (по данашњем календару) 6. маја (Ђурђевдан), а зима 8. новембра (Митровдан). Електромагнетне промене Сунца поклапају се са овим датумима како потврђује НАСА. На дан 19. август (Преображење), како је према истраживању из 2008. године Београдска школа метеорологије закључила, мења се састав кишнице, тј.  до тада је кисела, а од тада прелази у базну или неутралну.

-Византијски календар ће заменити стари Српски календар. Доста је спорења око тога да ли је у ствари то исти календар са различитим називима. У употребу ступа од владавине Василија II 988. године и остаје на снази до пада Цариграда 1453. године. Први дан године је 1. септембар, а према тумачењу Септуагинта (грчки превод Библије) од постанка света узета је 5509/08. година п.н.е. Међутим, све до 10. века, многи су за почетак године узимали 25. март, што је била пракса и у Србији, нарочито до периода владавине цара Душана. Након пада Византије, календар остаје у употреби још у Русији до 1700. године, и до данас у Србији га користи СПЦ.  Од 1. септембра 2020. године (по Јулијанском календару)  тече 7529. година Византијске ере, у календару СПЦ црквена Нова година назначена је 1. септембра (по старом), тј. 14. септембра (по новом) 2021. године.

-Јулијански календар се, након Византијског, користио у највећем делу познатог света, све до 16. века. Увео га је Јулије Цезар званично од 1. јануара 45 године п.н.е. За време Клеопатре VII, хеленистички астроном Сосиген представља календар Цезару који га прихвата и именује по себи, као и један од два додата месеца—јул, који су новина у односу на дотадашњи римски који је бројао само десет месеци. Хришћанска црква прихвата овај календар званично на сабору у Никеји 325. године н.е.

-Грегоријански календар, тренутно најзаступљенији у свету, предложио је др. Алојзије Лили, а папском булом га је прогласио папа Гргур XIII 1582. године. Године се рачунају од рођења Исуса Христа. Почетна разлика између Јулијанског и Грегоријанског календара износила је 10 дана, данас је то 13 дана, док ће након 2100. године износити 14 дана-што значи да ће Божић по Јулијанском од тада бити 8. јануар по Грегоријанском календару. У Краљевини СХС званично је прихваћен 10. јануара 1919. године, ,,Законом о изједначавању старог и новог календара” објављеном у првом броју ,,Службених новина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца”. Одређено је да у целој земљи на дан 15. јануара 1919. године престаје да важи стари и да се даном 28. јануара 1919. године уводи рачунање по новом календару. Користе га само цркве западног хришћанства.

-Мелентијин (Миланковићев или Новојулијански) календар је на предлог Милутина Миланковића, професора небеске механике на Универзитету у Београду, усвојен на Свеправославном Конгресу на челу са васељенским патријархом Мелетијом IV у Цариграду 1923. године. Иако је сама предложила, а каледар општеприхваћен, СПЦ га никада није користила. Званично га користе: Цариградска патријаршија, Александријска, Антиохијска, Грчка, Кипарска, Румунска, Албанска и Бугарска православна црква. Потпуна прецизност календара је до 2800. године, а уз мање корекције датума највећих празника за које је пронађено решење, захтеваће корекцију тек након 28800. године.

Научили смо да је битка са временом често унапред изгубљена, али очигледно тежимо да склопимо савез по својим правилима, који нам због тога упорно и измиче.

Аутор текста: Марија Вуловић