ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Теолог Никола Ђоловић

Никола Ђоловић је писац, песник, теолог, наставник, блогер и јутјубер.

СМРТ

Моја сврха је испуњена
Мој логос није окован јармом
Трагедије и неостварених жеља.
Неко би одавде тек почињао каријеру
Ја сам добио више него остварено.
Нисам се показао савршеним
Ни на једном фронту
А можда није ни требало дисати тако.
Заправо, како било коме, па и себи објаснити парадокс
Да је мени смрт као савез са Богом
Једина преокупација
Каријера и жеља
И не осећам након свега да што пропустих
Или, да сам требао ревновати више
За рачуне од овога света.
Моја жена и деца су намирена.
Моја вера не болује од сујетних одмера.
Чекам Бога на увек исти начин
Да пошаље легион добрих Анђела
И изнесе из мог гроба све што је остало
Ако је шта остало од човека.
Нека мој спокој, ако га уопште заслужих
Превије ране долазећима
Мени је све једноставно
И не требам ништа где би неко жртвовао
Сваки атом само да би испружио
Агоније довека.
Нека је слава и хвала Богу,
Али ја само једно тражим ако шта не достигох трпљењем и срцем
Да пронађем човека у себи по Божијој вољи
Због којег не морам прокоцкати век
Да бих за чамотињу света био бољи…

ПРИНОС

Да не заборавим принос захвалности
Оним што јесам сваким недостајањем
Када сам дане провео гутајући непорециви камен
Испијајући пољубац бесмисла
До хируршке прецизности на свакој кости.
И не нађох у себи жара да барем тиња
Нити се потрудих да нађем сапутника који би пријатељством да влада.
Не, све је било живо нестајање!
Све што јесам и знам неко безоблично надвијање
Над страхом, кривицом и осветом
Тежак себи сваким кораком и дахом
Као да је повраћање душе
Све што разумем.
А онда, ни због чега знам
Или можда ошинут молитвом непознатог странца што циља са даљине
Данас обретох милост
Данас нестало је све!
И ја пољубих поноре као онај којег подиже нада
Што се магновењем дрзну
Да у мени подигне човека
А усред њега стуб којем не умире име
И натпис над светим ветром:
Када опет будеш помрачен
Не заборави да упалиш светло!…

ЗАКОНИЦИ

Устрашени људи
Робови положаја
Кочоперни гласници и красноговорници
лажног морала
Усидрени зазором од свега
Што њиховим пословима
Може да науди.
Људи од правила, потпуно нехумани од закрштавања
У част онога што први не поштују.
Једни су лицемери да не би без украденог остали,
Други су послушни гадови који пазе да ниједно зло не ураде
Да се овим првима не би замерили.
Најгоре су купљени људи од манира
Што годинама махинације збрајају
Па мислећи после да љубе закон моле Бога да избрише сећање другима
За оно што су радили.
Истина, устрашени људи
Најбоље раде свој посао
Али због лојалности закону
Сахрањују другог врло радо
Само да они остану на власти
А људскост нека иде на другу страну…

ЗЛОПАМЋЕЊЕ

Јутро, пијем трећи дан
Неиспуњене горчине и освете
Огрезао семеном злопамћења које не могу
Да убијем.
Дотужен неправдом другог
Чија бол према мени
Не би толико секла ране
Да други за неправду није похваљен као за правду –
То је оно што ме разбија!
И молих Бога да раскомада
У мени све сујете
Сва понирања у наплату повређеног
Не бих ли у себи нашао мир
И у безумном човека,
Али још нисам победио
Још борба у мени бије и вуче на дно
А дани који долазе не односе оштећено.
Презирем самољубље и колебање
Одлуку да кренем даље имам
Али да превазиђем неопроштено
Још не налазим снаге
А да играм непоштено не знам, јер
Мука ми је и од овакве срамоте, кавге…

ЕКСПЕРИМЕНТ

Данас сам хтео да направим експеримент
Да видим да ли исто зло жуља или је одавно напустило своју постојбину!
Експеримент је успео али је људскост заказала,
Јер, опет се показало да су плитки људи саткани
Искључиво од слепих закона и безличних норми
Градећи себе од сладуњавог морала
И дижући нос до неке бездушне референтности
Око свог ореолског послушања.
Искушах само једног али се одазвала већина.
Какав диван баук од плаћеничког синедриона!
Слепци који би истим законима данас опет убили Христа
Само да не изгубе свој положај и плату!
Болело је, али сам се слатко насмејао тој суровој наивности запитаних.
Јер, мислећи да више воле него што волим
И мислећи да је њихова жртва већа него што себе дарујем
Пустио сам их да живе у лажном скандалу
Да су баш они људи од части
А да баш људима попут мене треба за најмањи преступ
У име форме над суштином
У име закона над човекољубљем
одрубити главу!
Истина је да су људи и даље бездушници
Када сваки параметар постојања мере
Поштовањем само људских законитости
На рачун вере оних који не љубе суд и опирање.
Болело је, али сам се слатко насмејао…

ОДЈЕК

Када се некоме захвалиш, јавиш или извиниш, људски је ваљда послати неку повратну информацију, одјек, еманацију сопства као одјек на зов, обраћање, другог јер тако и њега/њу потврђујеш. Дакле, не причам о неком уздарју на примљене дарове, него о простом вербалном обраћању.
Не знам шта ми стално тупимо о неморалности младих када смо ми матори први почетници када је реч о људским односима, али је евидентно да су млади углавном равнодушни.
И ако се за нешто кајем у животу, то је само давање времена, енергије и пажње оваквим безликовићима од људи.
Више сам људи отписао за ту њихову немост, него оне који су ме нечим увредили.
Питам се кога такви никоговићи ичиме поучавају дајући обавезно себе као пример и каквим моралним принципима јавно следују када падају у најмањим стварима?
Лепо рекох једном давно: социјалне мреже су постале одличан параван за легализацију својих лудила и комплекса где свако прича сам са својим неуротичним профилом а други су ту само пасивни сведоци да вољно или невољно благослове нечије трипове фамозним лајком у потпуности несвесни каквим људима дају ауторитет и кредибилитет.

МОЈИХ ДЕСЕТ ЗАПОВЕСТИ

1. Дијалог никада не води етикетирањем или дијагностицирањем саговорника.
2. Не глуми лекара другима ако ниси решио своје психозе.
3. Не мешај се у све проблеме ако ниси способан да решиш ни своје.
4. Ограничи себе од вишка слуха о другима и себи, а највише од сензација и вести.
5. Буди милосрдан, али није нехумано одрећи помоћ тамо где ниси стручан да не би још веће зло направио.
6. Ако у нечему ниси срећан – трпи или мењај положај. Само не глуми жртву.
7. Ако имаш веру имај је за себе – не намећи себе за учитеља и духовника.
8. Избегавај токсичне људе који те уплићу у проблеме који нису твоји. Осим што их не решавају, сматрају да ти треба да носиш њихов терет.
9. Не стиди се да покажеш своју немоћ, страст, емоције и незадовољство. Боље ти је повремено пасти па устати, него у стојећем ходу увек падати.
10. Утичи само на оно што је до тебе, поштуј оно што имаш и чувај се онога што ниси.

СЛАБОСТИ

Постоје слабости које не долазе од греха, ни од смрти природе, нити од каквог тестирања Божијег. Мада и ову трочлану поделу треба помно апсорбовати без промашаја, јер се многе слабости догађају без уплива слободне воље. Мислим да постоје слабости које долазе од страдања света јер смо сви једно тело. Да када страда неко не само близак и сродан него непознат и далек да се то и на нас одражава. Један орган страда када други отказује. И тај здрави орган покушава својим снагама да надомести снагу тела (читај: света) узимајући на себе напон уместо нездравог који отказује. Тако је и са људима. Тако и са Црквом. Није, дакле, увек до неког зла у нама, него и до света, а то нам се даје да не заборавимо да подигнемо ближњег када се он преда. Христос је Васкрсао у новом телу које више није подложно болу, страдању и смрти, а опет, Он по снисхођењу не престаје да се позиционира усред свакога ко болује поистовећујући се не са неким злом, него једино са оним чистим и људским у нама.

Аутор текстова: Никола Ђоловић

извор:https://upodobljavanje.wordpress.com/