ПОЕТСКИ ИСЕЧАК ИЗ ПРВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА „БЕЗ ЛИМИТА“ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ

 

Мика Антић је записао: Најлепша је поезија кад ниси свестан песме. И најлепши је живот кад ниси свестан да живиш, него мислиш да сањаш. У овом избору представљамо дела талентованих аутора уз чије стихове ћете се препустити поетској партитури живота, купити карту у једном правцу и отиснути се возом за Маурицијус. За собом ћете оставити све те игре ега и дугометражну историју непредвидивих бура, које су вам дуго квариле срећу и напустити тераријум копрцавих сенки. Упустићете се у авантуру живота и зауставити се негде далеко, рецимо у Братислави. Уживаћете у њеној лепоти и доживети поново рођење, а онда ћете се тако оплемењени латити пера и записати своје пустоловине.

Писма за Елизијум

Осунчано семе маслачка пева да твоја битка
није изгубљена
Сећам се да је за тобом остало најлепше свитање
и да су се птице селиле.
Сећам се да никада срећније ниси ходао по трави
него тад,
и да ниси знао да лажеш.
Свет се чудио нежности мелодије која је излазила
из твог дрхтаја.

Ветар са мојим очима је отишао увис и воли ме
Сећам се птице
сребрних крила претешке за то небо којим је морала да лети.

Целу песму прочитајте на линку: http://kkfilfak.com/archives/383

Аутор: Виктора Аксентијевић

Салвадору

Никад не могу да заспим

Док не чујем хуку воза

К’о последњи поздрав пред Маурицијус

Као још једна цигарета

У рукама од тешких вагона

С којима се

Провлачећи и главу

Пробијам кроз тунел

И настаним негде у Европи

Негде у Паризу

Негде на тргу

Негде у осамнаестој улици

Карта за Маурицијус крије се у песми :http://kkfilfak.com/archives/619

Аутор: Александра Стојиљковић

Игра Ега

Једноставно је

Неки људи нису створени за велике животе.

Дани,       

месеци,

године,

како из твојих уста вришти мук.

Знаш,

попут оних снова у којима трчиш,

а не помераш се са места.

Попут оних снова у којима заувек одлазиш,

а никад не стигнеш.

Правила игре ега научите из песме: http://kkfilfak.com/archives/919

Аутор: Анастасија Цвијановић

ТАТИ

у последњој посвети уместо загрљаја писала сам ти:

твоје речи су наша обала

а сви знамо живот то су воде непрегледне

дугометражна историја непредвидивих бура

мора које осеку памти само по плимама

ја никада нисам разазнала дно твојих ћутања

само бих понешто из дубоких погледа разумела

упртих негде тамо негде далеко

у утешно њихање липа и мокре кровове нечијих

домова

Како изледа дугометражна историја непредвидивих бура сазнајте на  линку: http://kkfilfak.com/archives/480

Аутор: Божана Раденковић

Bиђење  поновно рођење
 
Из поре на њеном лицу сја башта раскошних сећања,
У очима јој чедни макадам – мотрим невиног срца кретања.

Под сенком платинастих власи испод које јој памет роси
Испустио сам светли конац – нит разума изгубио у њеној коси.

Због еха најпитомијих таласа над њеним недрима
усидрио сам се умилним челом тихим једрима.

Испруживши се на модром облаку ради спасења,
као јастук ми је радо поставила душу од сатена.

Како се рађа поезија сазнајте за линку: http://kkfilfak.com/archives/154

Аутор: Огњен Станковић

Када бих

била дан – ја бих

била ужарено поподне

у ком

људи ходају боси по врелом асфалту

након што су спавали до подне

у ком људи

размењују доскочице

са дружином

која им је како мисле привремена

забава

увертитра

за лето

док се прже на сунцу

и цокћу љутито смишљајући

клетве целзијусовој вртоглавици

машу објективу

и једу сладолед

док се забављају

причама о томе

како ће дивно провести

лето које

следи

не схватајући да ће већ првог радног дана

докучити

да су им се очекиване

у алкохолу утопљене

ноћи

летње љубави

и важни датуми

измигољили

Целу песму прочитајте на линку:  http://kkfilfak.com/archives/862

Аутор: Јована Шотић

Братислава

Никако да одагнам
Ко си ти у ствари.
Aнo, ти си Словачка
Трнава, Њитра, Тренчин, Братислава,
Мада, како ја да знам ко си ти у ствари?
Ако те сретнем негде на улицама Братиславе,
Како да те препознам?
Лик твој отиснут у долинама Ваха,
Је већ одавно изгубљена историја cловачког народа.
Истина је само усмено предање
О лепоти једног бића,
Једног малог народа
Са великим срцем.
Ано и ти си део тога народа.

Доживите Братислав: http://kkfilfak.com/archives/534

Аутор: Страхиња Трандафиловић

Блуз лажног Готама

и опет тај пролећни блуз

утроба је џубокс

постао си саундтрек улице

или бар

одјавна шпица

субверзивног филма

време је

за панични напад

на бини од сомота

за анафалактички шок

на ускршњем ручку

за добру тучу

на периферији

у блоковима од алабастра

Заплешите у ритму блуза: http://kkfilfak.com/archives/1174

Аутор: Александар Петровић

Прве су књиге пале средином новембра.

Покупила је своје кише и отишла .

Није жалила

прихватила је да неки односи живе и умиру у нама

неразјашњени и недоречени.

Баш зато треба убити радозналост и напустити наду као последње копиле

говорила је.

Ставила је мараму и наочаре као Хичкокове јунакиње

па се осмехнула.

Помиловала је корице старих пријатељица што су тајне разбацивале ко новац

и отишла у далеки град.

У град где жене миришу на ирис а мушкарци грле поезијом.

Увек су је те лиснате главе

ма колико неверне биле

верно штитиле од несреће и света.

Поезију талентоване песникиње прочитајте на линку: http://kkfilfak.com/archives/1230

Аутор: Тијана Костов

Редакција часописа Без лимита

Насловна фотографија: Милан Станковић