Песме напаћеном народу

,,Кроз стихове које сам још пре две године посветио митрополиту Амфилохију проговорио је читав српски народ са Космета. Песму сам написао у једном даху, ноћу, сетивши се дана када сам, 1999. године, морао да избегнем из родне Приштине и парохијског дома у цркви Светог Николе у којој сам се крстио и крај које сам одрастао.”

Ово каже ђакон Милутин Попадић, песник и вероучитељ са Космета и додаје да је почаствован што је, на последњем испраћају митрополита црногорско-приморског и егзарха пећког трона Амфилохија, прочитана његова песма. Док појашњава да не зна како је песма доспела у руке умировљеног владике Атанасија, који ју је прочитао након опела, Милутин каже да је чуо како се певала још током литија и да је поменути владика уз музику отпевао на Цетињу.

,,Много ми значи што су стихови које сам написао прочитани крај одра највећег духовника и човека данашње Црне Горе. Написао сам их из душе, а Бог их је изнедрио пред јавност када је требало” – прича скромно Милутин док се присећа догађаја који је иницирао стихове који су се, признаје, дуго ,,таложили” у њему.

,,Управо тог 16. јуна 1999. године, када су родитељи испраћали њега, сестру и брата код рођака, како би их избавили из Приштине, испред цркве Светог Николе стигао је” – присећа се – ,,митрополит Амфилохије.”

,,Када су се повукле наша војска и полиција, суседи Албанци су почели да ликују тако да су се родитељи спремили да нас троје деце пошаљу за Крагујевац. Кренули смо из црквеног дворишта баш када је пристигао митрополит Амфилохије. Дошао је аутом којим се возио патријарх Павле. Сећам се да сам плакао, а он ме је загрлио, помазио, казао ми да не плачем и да ћемо се вратити јер је Косово српско” – прича ђакон Милутин, тада на прагу пунолетства.

Осим песме митрополиту Амфилохију, Милутин Попадић, син свештеника, пароха приштинске цркве Светог Николе, написао је и песму посвећену јунацима са Кошара, али и мученицима попут непокретне Марице Мирић (36) из Белог Поља, коју су Албанци наочиглед мајке напаствовали и масакрирали. Марицу је митрополит први пронашао, покрио ћебетом и сахранио у Пећкој патријаршији. Милутин Попадић је потом писао о Милошу Ћирковићу, младићу који је данима одолевао нападима Албанаца оставши сам у свом дому, девојчицама Јасни (15) и Јовани (10) напаствованим и спаљеним у логору Клечка…

Ипак, митрополита памти од најранијег детињства, јер је са упокојеним патријархом Павлом, још док су били јеромонаси, одлазио у њихов дом у конаку приштинске цркве. Сретао га је и касније, док је студирао на Богословском факултету у Београду, када је био администратор после упокојења патријарха Павла.

,,Митрополита сам као и сви Срби са Космета доживљавао као неког најрођенијег. Његова снага, духовност и божја благодат су били толико велики да смо се, када дође, упркос томе што су се повукле и војска и полиција, осећали као да нас штити највећа светска сила” – подвлачи Милутин, чијег су оца Мирослава запаљеног конака приштинске цркве, коју су такође Албанци запалили, избавили војници Кфора.

Отац Милутин посебну везу види и у томе што је Амфилохије преминуо 30. октобра, а на исти дан, пре 39 година, он се родио.

Аутор текста: Д. Зечевић

Преузето са: https://www.novosti.rs/crna-gora/vesti/931957/napisao-pesmu-procitanu-sahrani-amfilohija-kroz-stihove-progovorio-citav-narod-kosmeta