ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Неуморни чувар Косовског Поморавља од заборава

Станислав Ц. Којић рођен је 1964. године у Витини, а живи са породицом у Врбовцу. Завршио је Природно-математички факултет у Приштини. Радио је од 1990. у Средњој техничкој школи у Витини, од 1996. у Економској школи у Гњилану и Техничкој школи „Драги Поповић” у Гњилану. Био је директор Основне школе „Марко Рајковић” у Врбовцу од 1999. до 2010. године. Ради као наставник биологије у Основној школи у Врбовцу од 2010. године, као професор екологије и биологије у Економској и Пољопривредној школи у Партешу, од 2013. ради и у Медицинској школи у Пасјану, а од 2017. и у Шилову. Објавио је следеће књиге: „Биогеографија Горње Мораве” (2002), „Основна школа Врбовац са околином” (2005), „Клокот са околином” (2010), „Партеш и Партешани” – коауторски са Владимиром Стојановићем из Партеша (2012), „Коретиште и његова традиција” (2013), „Станишор, Драганац и Горњи Макреш” (2014), „Доња Будрига и Церница” (2015), ,,Епитафи са српских гробаља на Косову и Метохији” („Душе с мирисом босиљка”) (2016), „У сенци косовских божура (Шилово, Кметовце, Врбица и Прилепница)” (2017), „Из жубора Шаранске реке (Понеш, Паралово, Лабљане и Горњи Ливоч)” (2018).

Стваралаштво Станислава Ц. Којића
Фотографисао: Милан Дајић

За истраживање културне баштине Косовског Поморавља 2013. године награђен је повељом „Атанасије Урошевић”, а награду му је доделио Савет завичајних сусрета писаца Косовског Поморавља. Културно-просветна заједница Косова и Метохије је 2020. године доделила плакету „Ђорђе Лекић”, за изузетан просветно-педагошки допринос на простору Косова и Метохије. Вредним истраживачима настанка и развоја просветарства и образовања у Гњилану и Косовском Поморављу у целини, међу којима се посебно истиче проф. др Милорад Миња Филић, придружује се последњих година и Станислав Којић, неуморни трагалац и бележник свих етнолошких, националних и друштвених промена у саставу становништва у Косовском Поморављу, што је и представио у својим монографијама пишући о многим селима и насеобинама овога краја. Свом десетокњижју Којић придружује и монографију о Гимназији у Гњилану – о историјату, делатности, променама и свим појединостима ове елитне образовне установе у гњиланском крају. Одазвавши се позиву управе српске Гимназије у Гњилану, сада са измештеним седиштем у Шилову, овом монографијом дао је посебан допринос обележавању века њеног постојања. У свом већ познатом маниру бележења како значајног и мање значајног, тако понекад и наоко безначајног детаља, Којић је у овом гњиланском гимназијском паноптикуму сабрао на хиљаде имена, података, информација, чињеница које чине хронику не само те школе већ и образовних, верских, културних и других збивања у овом делу Косовског Поморавља више од једног столећа, од оснивања првих школа па све до данас. Уз коришћење архивског материјала, литературе и других извора, као и кроз казивања најстаријих сведока догађаја, аутор је обрадио безмало свих 100 школских година Гимназије у Гњилану, наводећи и бројне друге чињенице о спољашњим аспектима времена њеног постојања.

Монографија ,,Век Гимназије у Гњилану 1920-2020”
Фотографисао: Милан Дајић

За читаво столеће рада, уз кратке прекиде у најтежим ратним годинама и данима, за време Другог светског рата и НАТО агресије 1999. године, Гимназија у Гњилану успела је да одржи континуитет, да преживи разне реорганизације у школству и у сопственим трансформацијама, међу којима су најгоре биле две: она о претварању у Државну мешовиту грађанску школу између два светска рата и у Центар средњег усмереног образовања „Зенел Хајдини” у време такозваног шуваровског усмереног образовања. Наравно, најтежи период ова школа је, као и све друге српске образовне установе на Косову и Метохији, доживела након бомбардовања од стране НАТО снага, прогоном и свакодневним нападима албанских екстремиста на тамошње српско становништво од средине 1999. године, када је српски део Гиманизије морао да напусти град и уточиште потражи у оближњим српским срединама. Део рада ових школа, најпре у Горњем Кусцу, потом Шилову и Пасјану (1999-2019), чини посебно поглавље ове монографије, при чему аутор даје доста података и о другим школама и проблемима рада у нељудским условима својеврсне окупације Косова и Метохије.

Аутор текста: Милан Дајић