ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Неопроштено

Срби – тај узорни синоним за заборавност

Славна им историја чами на маргинама памћења, јер

Туђа се боље памти и више воли

Све туђе нам је драже, јер није наше

А све наше пребрзо постаде туђе.

Ипак, један од ријетких незаборава

Крије добро познате цифре и имена

Кобни датум 24. 3. 1999.

19 сати и 41 минут

Чекајући да Есмералда прогледа

На радост милиона људи.

Ватромет започе плес на небу

Дочекасмо само истребљење

Милосрдници нам кратко памћење

Осиромашеним уранијумом још више скратише

Сиренама страх заглушише

Жртве се гомилаше

До данас им се броја не зна.

Смрт тада не питаше за вјеру ни нацију и

Узалуд вам парадокс у називу –

Анђелима се називасте, а све сем анђела бисте

Европско милосрђе показа право лице

Лице зла, које се ни у сну не заборавља.

У прољеће, кад се обнавља рађање

Смрт побиједи над животом

Црни облак прекри свијетло небо

На ком већ почиваху лица анђела

Звјерски названа колатералном штетом.

Кроз таму исијаваше невине очи

Милице и Бојане, Дајане, Стевана

Јулијане, Милана, Далибора, Ирене

Страдала дјеца посташе Милица и добише

Вјечно пребивалиште на Незаборавнику

Споменику вјечне патње, страдања и памћења.

Данас, након двадесет и два минула љета

Погледајмо се поново у очи

Пронађимо у њима уснуле цивиле

Уништену културу оживимо и

Противно свим принципима мржње

Покажимо да ми ипак мрзити не знамо

Иако смо забораву склони, да зло не заборављамо

Али га ни не враћамо, јер

То је Свевишњег дјело, а

Освета никог није трајно усрећила.

До тада, све наше сузе, страдања и бол

Проливена крв и претрпљени страх

Нек на ваше нечасно име иду, јер

Образа и душе, очигледно, немате.

Аутор песме: Јована Ћирковић