ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Моравски бисер

,,Гусеницу би газили, а лептира мазили, зашто смо се људи тако уобразили.”

М.Д.

Манастир Бузовик налази се у јужном делу Косова и Метохије и припада Епархији Рашко-призренској и Косовско-метохијској. Смештен уз притоку реке Биначка Морава, мештани су га често звали и манастир Бинач. Манастир је посвећен Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу који датира из 14. века. Током своје историје, преживео је многе зулуме, страдања и ратове, ропство под Турцима, све до најновијих сукоба са Албанцима, када је и срушен 1999. године, где се и дан-данас налази у истом стању.  

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је image.png
Манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила  пре рушења     
Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је image-1.png
Манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила  данас

Било је то место спокоја, сабирања, саборовања и чувања вере Срба из Горње Мораве. Место у коме су околни мештани проналазили мир, спокој и сједињење са Богом. У оквиру тог комплекса налазила се порта и поред ње воћњак, а мештани често проповедају да су у том манастиру бивали најбољи плодови ораха. Посебно свечано је на дан Светог Архангела Михаила, 26. јула, ту се сабирао народ, што је и данас још увек традиција, али не у броју у коме је то било пре рушења манастира. Саборовало се целог дана уз музику, дружење и народно коло. Обичај овдашњег народа јесте да након свете Литургије буде изабран кум, који ће до следеће године бити колачар, а који би на дан славе угостио и изнео трпезу за окупљени народ у порти манастира. Манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила у Бузвику веома је значајан за цело Косовско Поморавље и Горњу Мораву, како мештани зову овај крај.


Манастирско имање

Прослава манастирске славе 26. јула

Свакога дана у посету манастиру одлазила је понека породица која је посећивала и монахиње, зато што је то био женски манастир. Породице су на том месту могле тражити и савете. Монахиње су биле учене жене, помагале су и саветовале околни народ. Албанци који живе у близини манастира су, место мира и спокоја, претворили у сметилиште, где је, у манастирском поседу, често прављена депонија са смећем. Мештани би, дан пре прославе манастирске славе, уредили манастир и почистили манастирско имање, те су неретко били и мета напада Албанаца.

Надамо се да ће се људи сложити и обновити манастир у скоријој будућности упркос свим недаћама које и дан-данас постоје у овом делу Србије.

Аутор текста: Милан Дајић