Манастир Брњак Митрополиту Амфилохију: Где си сада, вољени Владико…?

Данас (14.11.), на дан Светог Епископа Варнаве Настића, великог светилника наше Цркве, сетих се Вас и непреболног недостатка који из дубине срца вапи и говори: Где си сада, вољени владико и да ли је то истина да те наше очи више видети неће овде где си вазда долазио?

Обраћам Вам се речима светог владике Варнаве и говорим: „ И сада као и раније у неколико обичних тренутака стојите Ви, Ваш прекрасни светоотачки, или боље речено, отачки лик на размеђи путева и потврђујете и благосиљате пут којим ступају моје ваистину грешне, али и ваистину Христочежњиве ноге. Потврђујете и благосиљате и моја се душа пуни радошћу те хармоније. Наш воз, предраги у Христу Владико, светлоносно јури по истој прузи“, али Вам морам рећи као што је владика Варнава рекао оцу Јустину… „Да је ова станица на којој сте ме позвали да сиђем“, у ствари станица на којој смо се растали.
„Разлог томе није субјективан. Ви сте свој субјект положили у објект Христове Цркве. Тако смо се нераздељиво и неразлучно у Христу сјединили.

И заиста се многи тактови исписаше, и исписују оне тужне партитуре о којој говорисмо.“ Сетите се, мили владико, да ради Ваше речи заорасмо бразду у земљи Немањићкој, између Метохије и Раса, где се и растадосмо.

Дођи, Владико, и посети нас, дођи, ти, који си био отац свима. Дођи, ти, који си рекао: „Зовем, јер бринем“, дођи, ти, који си нас очинском бригом уселио у срце своје… Наша те срца чекају. Дођи, ти који си био отац свима! Дођи, јер ми не могасмо доћи да ти свету десницу целивамо. Дођи, јер ти сада то можеш!

Уздајући се у Господа да ћемо се у добри час и састати и видети, савести наша, и савести Цркве наше, грлимо и просећи благослов целивамо плочу под којом се од овог света одмори тело Ваше.

Свим радосним сузама у Христу, целива те
Сестринство манастира Светог Георгија на Брњаку!