ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Људи који нису склањали поглед

Након Првог светског рата и великог страдања српског народа, у њему је остало много сирочади и сиромашне деце, чији је опстанак зависио од милости појединаца или пак многих удружења. Хуманитарна удружења била су честа појава између два рата и многима од њих циљ је био управо помоћ сиромашним малишанима.

Једно од таквих удружења било је и Хумано друштво Сироче основано 1927. године у Београду. Оснивачи овог друштва били су људи различитих занимања и имовинског статуса, стални гости тада познате кафане Чешка круна, где је идеја о оснивању друштва и настала.

Крај у коме је друштво настало био је нашироко познат по свом сиромаштву и беди, био је то део око Карађорђевог парка и такозване Јатаган мале. У овом делу града налазиле су се трошне бараке и неугледне страћаре у којима су, по речима савременика, царовале беда немаштина, невоља и болест. Управо због тога, ово друштво је и основано, с иницијативом београдског молера Душана Јурмовића.

Хумано друштво Сироче

Друштво се највише трудило да сиромашну децу опреми гардеробом и обућом у којој су оскудевала, а највећи проблем били су зимско одело и топла обућа. Друштво Сироче славило је Очеве као своју славу и посебно би тог дана малишанима поклањало одећу, након чега би деца, лепо очешљана и одевана, присуствовала обреду резања колача и славској свечаности. Слава је била скромна али увек весела, био је то дан праве дечје радости и задовољства.

Друштво се трудило да и другим великим празницима обрадује децу, тако би за Божић добијала зимске капуте, одела, капе и ципеле, а девојчице још и топло рубље. Готово увек би се, након поклањања гардеробе, деца фотографисала са члановима друштва.

За време свог постојања и рада, Сироче је оденуло више стотина дечака и девојчица из сиромашних предграђа Београда. У помоћ су им неретко пристизали богати појединци и привредници, као и неке фирме. Пријатељ друштва био је и извесни Аврам Казес, који је сваке године донирао друштву прилог у виду одеће, док је Народна банка такође у више наврата помагала и издвајала годишње 500 динара за потребе друштва. Често су организоване забаве, приредбе и друге манифестације где би се прикупљао новац и ова средства била су главни извори зараде и прихода друштва.

Због своје племенитости и несебичности, Сироче је било цењено и поштовано, а његови оснивачи заслужили су да их и овде споменемо. То су били Душан Јурмовић, тада мајор у пензији Љуба Таушановић, грађевинар Стеван Ковач, кафеџија Максим Решић, бравар Драган Јокановић, молерски мајстор Јован Јурмовић, трговац Момир Митровић, музикант Милан Станковић, Цане Ковач, главни благајник Општине београдске Митар Кнежевић и рачуновођа Петар Митровић.

Осим овога, помоћ сиромашној деци пружала су и удружења: Хумано друштво Добро срце, Хумано друштво Голих, Хумано друштво Добра воља, Друштво Српска мајка, Племенита душа дечје наде и још многа друга.

Хумано друштво Добро срце

Аутор текста: Јована Обрадовић

https://www.instagram.com/cveta_iz_xix_veka/