ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Ивана Димић: ,,Слобода се задобија љубављу у срцу и миром у души”

Ивана Димић je српска књижевница и драматуршкиња. Рођена је у Београду где је и дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности.

Неке од играних драма:

Пред огледалом – позориште Атеље 212,

Пепељуга – мало позориште Душко Радовић,

Снежна бајка – позориште Бошко Буха,

Змајовини пангалози – позориште Бошко Буха,

Арзамас позориште Звездара театар.

Књиге прозе:

Црна зелен – кратке приче (Просвета, 1995),

Махорка, мастило и муж – кратке приче (Просвета, 1998),

Узимање времена – кратке приче (Просвета, 2001),

Има ли кога? – кратке приче (Просвета, 2006),

Попис имовине – кратке приче (Профил, 2009),

Арзамас – роман (Лагуна, 2016), Нинова награда за роман године,

Све у свему – изабране и нове приче (Лагуна, 2019).

Младом, још увек незрелом студенту, који амбициозно вришти ,,да мења свет”,  потребно је да се заустави  и почне од самог себе. Током тог заустављања добро је читати дела Иване Димић. Она те врате на самоспознају, како би од свега што си био могао тек да постанеш. Арзамас је роман за који је Ивана Димић добитник Нинове награде, али је, сем тога, и роман који те подсети да не смеш заборавити чак ни онда када други забораве, да си на сваком месту, у овом свету, позван да будеш бољи. Да будеш Љубав.

  1. У Вашој књизи Арзамас у ,,предговору” пише следеће:

,,(…) срећа и смрт – ето то је ‘арзамаски ужас’.

Шта је смрт, ако је срећа сусретање?

Смрт је кад те више нема, па нема ни сусретања. Зато треба смислено живети. А из односа према смрти зависи смисао нашег живота.

  1. Виктор Франкл говори да није важно који страх имамо, већ како се према том страху поставимо. На којин начин, писац, кроз  писање, лечи своје страхове? Да ли се плашите смрти и да ли сте оне ,,свакодневне” смрти победили?

Писац пише да дубље проникне у мистерију бића и да досегне до истине о себи и свету око себе. Страх свладава живећи и пишући. Лично ми неће бити тешко да умрем, пошто ми је живот леп (испуњен смислом).

  1. На основу првог питања, питала бих Вас и да ли се земља (прах, грумен, тло) осваја рађањем или смрћу?

Земља је твоја рођењем, не мораш ништа да освајаш. Туђа земља се осваја и за то служе ратови. А смрћу се и сам у земљу претвараш.

  1. Колико је важно ослушкивање? Да ли на тај начин писац ,,раскрчује неред у себи”?

Да. У књижевности се ослушкују ритмови реченица и сазвучја речи, трага се за лепотом и истином, за апсолутном хармонијом. Сваралаштво отклања сваки неред.

  1. Једном приликом сте изјавили да судбина сваког човека може стати у књигу. Која би била прва реченица Ваше књиге (о Вама)?

За сваког писца важи исто: Свака реченица сваке књиге је неминовно део његове судбине…уколико се не вади из контекста.  

  1. ,,Прича о човеку који је умро” – колико људи је умрло на исти начин? Заправо, колико свако од нас, на тај начин, умире свакодневно?

Има много проћерданих живота и бесмислених смрти, нажалост.

  1. Били сте гост трибине о Косову и Метохији. Каква су Ваша искуства на Косову и Метохији? Да ли бисте поделили са нама осећања при спомену Космета и наших светиња?

На Косово и Метохију идем стално већ тридесетак година, тамо има места и људи за које је мој живот нераскидиво везан, па ми је природно и неопходно да тамо одлазим и у радости боравим.

  1. ,,Без љубави ништа сам ….” (Апостол Павле)

,,Љубав изгони страх из срца…” (Апостол Павле)

,,Љубав је  увек жртва..”

На који начин у  себи проналазите љубав? Да ли се љубав може научити или је само потребно пробудити је, освестити?

Што више волите, то више љубави имате. Није то тешко. Само се треба отарасити егоцентризма и калкулације.

  1. И сами истичете да је јако важно читати. Која је Ваша препорука за читање? Којим се књигама враћате највише?

Читањем васпитавате укус и разликујете добру од рђаве књиге, па читање постаје извор сазнања, критичког мишљења и уживања. А онда је списак подугачак и продужује се.

  1. Казали сте и да није важно одакле писац црпи тему већ на који начин и како пише о тој теми. Шта бисте поручили младима који желе да се баве писањем?

Да се баве књижевношћу, да читају квалитетну литературу и да буду строги према себи, али и упорни. Треба бацати, писати поново, враћати се на рукопис, поправљати док се свака реченица и мисао и доживљај не ускладе.

  1. Колико је ,,данашња слобода” допринела да постанемо робови? Колико је утицала на културу, књижевност, систем вредности?

Слобода се задобија љубављу у срцу и миром у души, а не повлађивањем својим поривима који поробљавају човека и то се онда одражава на систем вредности.

  1. За крај, шта бисте поручили нама (као порталу) и онима који нас читају?

Живети је тешко, нарочито у младости. Али, ако се више побринете да будете добри, а мање да вам буде добро, касније ће бити лакше.

Интервју водила: Марија Веселиновић