ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Гордана Стијачић: ,,Имамо сјајне уметнике који су као најлепши водопади у природи, скривени и препуни бљештавости”

Гордана Стијачић новинарка је РТС-а, водитељка ,,Временске прогнозе” и глумица. Са непуне 23 године, Гордана Стијачић радила је као репортер-извештач, спикер, најављивала је временску прогнозу, била је новинар ,,Београдског програма” и редакције за културу. Три године водила је и уређивала емисију ,,Јутарњи програм”. Прва забавна емисија коју је водила била је ,,Слагалица”, а први филм у коме је глумила је ,,Легенда о грлици”. Многи је препознају, најпре, као водитељку ,,Временске прогнозе”. У данашњем интервјуу, открићемо да се, иза овог ТВ лица, које нас увек обрадује прогнозом о лепом времену и обавести како да се обучемо, крије и новинарка и талентована глумица, али пре свега, жена са више талената.

Детаљи о филму
  1. Ваш приступ у вођењу временских прогноза је, по мишљењу многих гледатеља, веома специфичан и упечатљив. Можете ли нам рећи шта Вас је подстакло да на овај начин водите временску прогнозу и зашто?

После аудиције уследила је школа jавног наступа РТС-а, у којој су нас 6 месеци обучавали вештинама презентовања Драга Јонаш и Неда Арнерић. Том дипломом се веома поносим, јер сам једна од малобројних новинара и презентера која има такву ,,гаранцију квалитета”. Филолози знају шта значи епска дужина у говору и потреба да се чује сваки глас, а ја сам наравно покушала до дана данашњег све то да применим у послу. Наравно, у међувремену уз посао, завршила сам Факултет политичких наука и мастер на истом факултету те сам увек имала прилике да применим стечено знање у пракси. Радила сам, све по реду, као репотер са терена, новинар културне редакције, уредник и водитељ ,,Јутарњег програма”, ,,Бизнис преса”…

  1. Који тренутак бисте издвојили као најспецифичнији и најупечатљивији за Вашу каријеру на РТС-у и зашто?

Како сам у РТС дошла пре 25 година, могу да кажем да сам ,,стара гарда” и да сам овај посао учила од најбољих. На почетку каријере сам, рецимо, у једном кругу на аудицији за нова ТВ лица једина прошла, што је и данас најупечатљивији тренутак за мене у мојој дугој каријери. Било нас је много, можда 50, а у најужем кругу за мене је гласао, тада мени непознат човек, а данас директор радија РТС-а, Милан Недић, те ми је на тај начин одредио будући позив. Тада сам имала тек напуњених 19 година, а аудиције су биле ригорозне и подразумевале су аудио-визуелни тест, тест опште културе и тест дикције. Данас сам са породицом Недић, посебно са мојом дивном колегиницом Милицом диван пријатељ и много их волим. Сећам се и разговора са уредником Дулетом Убовићем, који је рекао да се факултет мора завршити и да без факултетске дипломе не можемо радити посао новинара.

У ,,Временској прогнози” трудим се да будем актуелна, да са што више података саопштим временске прилике, иако, верујте ми, у 6 часова ујутру то понекад нимало није лако, поготову ако нисте спавали или сте преуморни од дуготрајног рада.

  1. Познато нам је да сте играли неколико улога. Како сте открили свој глумачки таленат и која улога Вам је била најзахтевнија?

Како сам из центра Београда, тако сам још као дете имала прилике да учествујем у разним секцијама. По природи сам радознала и довољно је да видим како неко ужива у свом послу и хобију, па да пожелим да покушам и ја, да пробам тиме да се бавим. Тако, као велики хобиста, била сам играч фолклора великог КУД-а ,,Абрашевић”, ишла у глумачку секцију Дома пионира код Дијане Милошевић, била 10 година планинар, помало сликала, а одскора ме држи страст за писањем песама. Не знам ни сама, како је то на екрану у мени препознао редитељ Илија Гајица, у сваком случају од првог тренутка када смо се упознали схватили смо да имамо сличан укус, естетику, да на сличан начин размишљамо о животу и уметности и ето, кроз рад смо постали добри пријатељи. Најлепше ствари су оне које се десе спонтано и случајно тако се и ова случајна сарадња претворила у лепо пријатељство и корисну сарадњу. Имала сам 4 улоге у 3 филма и не бих могла да кажем која ми је најдража. Најзахтевнија је сигурно била партизанка, која је измамила много симпатија, јер је на симболичан начин приказала крутост једног режима према уметницима, те је моја улога партизанке комична и реалистична у исто време.

  1. Какав је осећај глумити у филму са својом ћерком Милицом?

Моја ћерка Милица нема склоности ка глуми, али Илији се јако допао њен став и изглед, па је готово уз наговор пристала на улогу. Касније је наравно била врло поносна на то искуство. Оно што ми је најупечатљивије током снимања је да ме је јако бодрила. Рекла је : ,,Mама ти си цар”. Тада сам знала да је поносна на мене и да смо јако добри пријатељи, а не само мајка и ћерка.

  1. Шта је за Вас било најупечатљивије на снимању?

Током снимања остао ми је врло упечатљив тренутак када сам на проби добила аплауз од глумачких величина попут Радета Марковића, Банета Зеремског и других. То је годило мом крхком глумачком сумоуверењу, које се потом веома оснажило. Веома су ми драге и остале улоге, јер су све различите. У првој сам љута нарвбаба, а у другој комшиница намигуша. Све сам то помало ја, али нисам потпуно и у целости. Била сам одушевљена како је Илија то све препознао у мени и успео да уклопи у предивне дечије филмове.

  1. Шта бисте поручили младим телевизијским, а шта младим глумачким лицима? Шта треба да има, по Вашем мишљељу, један човек да би постао ново телевизијско или глумачко лице?

Новим лицима бих поручила: ОБРАЗУЈТЕ СЕ, УЧИТЕ, РАДИТЕ НА СЕБИ, ДАНОНОЋНО И ГОДИНАМА. Колико сам запазила, има много талентованих глумица, јако лепих презентера, али нема много образованих. У време хејтовања, дешава се често да одличне водитеље незналице прозивају и хејтују, а да осредње примитивног понашања уздижу, уз образложење да ,,имају став или персоналити”. Највећи простаклук према мојим схватањима је хејтовати некога без повода. Политичари су, некако, због природе посла увек хејтовани и то не чуди, али све више присуствујемо хејтовању свега и свачега. Од тога се најежим. Не гледам такве садржаје и нису ми такви коментари смешни ни занимљиви. Против тога се треба борити љубазношћу, а када то не упали игнорисањем. То бих поручила будућим колегама, свим дивним писцима и уметницима који су поменути и у Вашем часопису, мада они то већ раде и то није ништа ново за њих.

  1. Када би Вас питали какав је данашњи статус културе уопште, шта бисте му рекли и зашто сматрате да је то баш тако?

Стање у култури? Вера ми не дозвољава да кажем да је све изгубљено. Има наде. Као што је рекао Матија Бећковић ,,Ћераћемо се још…” Биће боље сигурна сам, јер вредности су константне, непроменљиве, иако су понекад невидљиве или непрепознатљиве за младог човека. Имамо сјајне уметнике који су као најлепши водопади у природи, скривени и препуни бљештавости, они ће спасити националну културу. Стање у нашој култури последица је многих турбуленција, али после хаоса наступа плодан и миран период, уверена сам. И у много моћнијим земљама царују лоши програми и потрошачко друштво, па не треба да чуди што је и код нас многим уметницима новац једини критеријум за стварање. Ипак, време ће одлучити шта остаје као квалитет и шта ће служити поколењима.

  1. Шта сматрате квалитетно искоришћеним слободним временом? Како проводите своје слободно време?

У слободно време не знам шта ћу пре. Са ћерком и сином идем на утакмице, позоришне представе, трчимо, читамо…ја помало сликам и пишем песме, играм по кући, певам и гледам на Јутубу емисије у којима налазим духовну лепоту.

Интервју радила: Милица Кандић