ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Игуманија Теодора Васић: Молитвени шапат пред кивотом Свештеноисповедника Доситеја, загребачког и ваведењског

Роде српски, роде храбри и многострадални, знаш ли да сви свети твоји, непрестано, тихо и усрдно приносе топле, заступничке молитве пред престолом Христа Спаситеља, за твоје покајање, спасење и васкрсење?

Знаш ли каквом љубављу, бригом и оданошћу горе њихова срца, док ти спаваш и заносиш се собом и туђином?

Зашто тако лако одбацујеш и заборављаш твоје најверније, најбоље синове и кћери?

Не дај да туђе засени и погази твоје!

Погледај рођени, колико векова, колико душа прохујаше над твојом освећеном, крштеном земљом, и у вечност се узнесоше због светих врлина, и богољубља и братољубља!

О, какви бисери сијају у твоме имену, радуј се роде мој српски, роде православни!

Радује се Београде, престони граде, похвало светога деспота Стефана, ево засија и ћивот Светога

Христовог исповедника Доситеја у теби!

Граде моје бели, владика свети је твоје чедо, рођено и опојано у теби!

Србијо! Видиш ли да су болови и страдања свих српских мученика и новомученика, и светог владике Доситеја, заправо крила твоја, којима ћеш као голуб Христу Богу у наручје да полетиш.

Њихове свете ране душа и тела, сплеле су венце око твога бића и имена.

Узвеличај их, спомен великим им учини и не заборави своје најоданије синове и кћери.

Својим светим шапатом и сузним молитвама, они разбијају таму коју ти туђини облаче као потврду за предају и продају.

Они те виде боље но што ти себе видиш, и воле те више него што ти умеш да волиш себе и своје.

Роде мој чудесни! Њихове су сузе и уздаси-роса и сунце твојој зори и јоргован су твоме пролећу.

Владико Свети! Треблажени, многонамучени, Доситеје Богом прослављени, славом увенчани, велики сине своје Српске Цркве и свога рода витешкога, принео си себе као благопријатну жртву за веру, за нас.

Пастиру добри! Љубав је твоја према Богу и роду запечаћена, твојим страдањима, болом и исповедништвом.

Лажно хришћанство је забадало клинове, проливало српску крв и затирало веру чисту православну, што ти најбоље знаш свети Владико, но својим неверјем и зверством над тобом, душмани су изнели скривени бисер на светло дана.

Нека се твојим молитвама светим развеју и разбеже непријатељи Божји, твоји и наши! Нека у грудима свакога Србина и сваке Српкиње засија богољубље и братољубље, непроценљиви дар Христа Бога!

Да нам се у вене, ум и наше дане врате најсветије врлине и дарови, којима сте ви свети блистали и дисали, а ми их се временом одрекосмо, и изгубисмо се међу народима.

Не остављај нас, Владико Свети, принеси своје молбе и уздахе са Пресветом Богомајком, са светим Србима и свима светима, да се спасемо, да не исчезнемо, на путу Божијем да останемо, веру одржимо и непостиђена лица пред Сина Божијег станемо.

Прими, Архијереју Божији, наше искрене молитве и поклоне пред светим ћивотом твојим и обасјај наше душе да стигнемо тамо где су сви свети рода нашега!

Знај роде српски, роде витешки, и кад уз туђе успаванке спаваш, сви свети твоји, непрестано, тихо и усрдно приносе заступничке, топле молитве пред престолом Христа Спаситеља, за твоје покајање, спасење и васкрсење.

Аутор текста: игуманија ман.Ваведење (Београд) Теодора Васић

текст је објављен благословом мати Теодоре;
извор: https://manastirvavedenje.org/svetinje-manastira/molitveni-sapat/