ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Игуманија Теодора: ,,Косово”

О Косово, о Косово свето, обојено Небом, натопљено крвљу, мученичком, светом.

У теби ми, у теби ми оста, срце сахрањено, болом  испуњено.

Остадоше  и витези свети, остадоше рано моја, да чувају тебе, од боја до боја.

Над Косовом, Над Косовом  мојим,  јата гавранова,  не боји се Србин, даха душманова

Србина је, Србина је мајка, у колевци заклела да чува, православну веру, отаџбину своју.

Срб је Христов, не боји се смрти, са Голготе равно, своме  Христу лети.

На жртвеник, отачаства свога, да дарује своје ране, за живот свог рода, пред Живога Бога.

Свети царе, свети цар Лазаре, још страдају срби твоји, храмове нам руше, некрсти, душмани.

Злобом дишу, злобом помрачени, не знају да чека их, чека, огањ препаклени.

Србину се, Србину и Крсту, ругају и огњишта пале,  да сатру све српско, гробља, манастире.

Србија је, Србија је сада, на распећу своме, до Неба вапије , за страдалом децом свете Метохије. 

Свака суза, свака рана твоја, и гробови страдалих , најљућа су рана на срцу Србина,

Свети Боже, Пресвета Тројице, руком Својом Ти казни злочинце, свирепе убице.

Опрости нам, опрости нам многа, многа  сагрешења, нек блистају вером, српска поколења, 

Роде славни, роде православни,  не клон духом, не заборави да,   без Голготе нема, нама Васкрсења.

Почуј роде, не дамо Косово,  српско било, српско и остаје,  свети српски завет кроз векове траје.

Главу горе, роде крстоносни,  на колена пред Бога Живога, чиста срца сузом,  да се помолимо.

Заиштимо од Бога Љубави, од душмана зверских и  нељуди, српство на Косову  и сад да избави.

Победа је, с Христом наша вечна, и Косово српско је заувек, српска деца својом  душом су му верна. 

О Косово,  света земљо моја,  дићеш се из праха и пепела,  у инат свим злима, бедним некрстима.

О Косово, о Косово свето, обојено Небом, натопљено крвљу, мученичком, светом.

Аутор: игуманија Теодора (Васић)