ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Ана Марија Алвес Ћурчић: Борба за сваку особу која има проблем са менталним здрављем

Након самоубиства ћерке, новинарка Ана Марија Алвес Ћурчић покренула је иницијативу За Тебе# ВАЖНОЈЕ коју путем друштвених мрежа Фејсбук и Инстаграм тренутно прати више од 18 хиљада људи из целог региона…

–Тешко ми је да одговорим на питање шта је осим љубави била највећа покретачка снага за креирање ове иницијативе јер једноставно не бих могла и не умем другачије. Био ми је и још увек ми је потребан смисао, потребна ми је светлост, потребно ми је да славим живот, чак и кад зада непојмљиво тешке ударце – каже за еКлинику новинарка Ана Марија Алвес Ћурчић, која је пре две године доживела трагични губитак од кога се многи никада не опораве. Самоубиство ћерке.

Више од 400.000 људи пати од депресије, а само пет центара за ментално здравље
После свега, покренула је иницијативу За Тебе#ВАЖНОЈЕ, која има за циљ превенцију и скретање пажње на важност бриге о менталном здрављу, дестигматизацију особа са овим потешкоћама као и разбијање предрасуда, још увек дубоко укорењених у нашем менталитету.

Саговорница еКлинике каже да није ни слутила да би читава прича могла да има толики одјек и одзив особа којима је очито потребна пажња и нека врста помоћи.

–Чињеница да иницијативу За Тебе#ВАЖНОЈЕ путем друштвених мрежа Фејсбук и Инстаграм тренутно прати више од 18 хиљада људи из целог региона нас веома радује и учвршћује у уверењу да радимо добру ствар. Међутим, та иста чињеница негде и брине јер јасно указује на размере потреба. Оне су заиста огромне јер постојећи системи подршке нису довољно развијени. Навешћу само један пример – у земљи у којој, према проценама Светске здравствене организације (СЗО) из 2017. године само од депресије пати више од 400.000 људи постоји свега 5 (и словима – пет) центара за ментално здравље. Мислим да то само по себи довољно говори – каже Алвес Ћурчић.

Сигурно место за помоћ или размену искустава без страха од стигме и неразумевања
За нешто више од две године постојања, наведена платформа се профилисала и као место где се могу наћи едукативни садржаји из области заштите и унапређења менталног здравља, али и као сигурна зона у којој они који имају проблем могу да размењују искуства, потраже савет без страха од неразумевања, осуде или стигме који у великом броју случајева обесхрабрују људе да потраже помоћ.

И као појединци и као друштво морамо постати свесни разорних последица предрасуда њих можемо рушити пре свега знањем које је истовремено и кључ ефикасне превенције – опомиње наша саговорница.

Она подсећа и да су, захваљујући подршци и притиску шире јавности, али и разумевању надлежних, успели да издејствују да позиви Националној линији за превенцију суицида (011/7777-000) буду бесплатни са свих фиксних и мобилних мрежа, што до јавног апела иницијативе није био случај.

–Заиста смо поносни што смо покренули и нашу веб страницу www.vaznоје.оrg. Такође смо, између осталог, организовали и нашу прву у, надам се, низу трибина посвећених заштити и унапређењу менталног здравља. Пре свега, мислим да полако али сигурно успевамо да правимо помаке у детабуизацији теме менталног здравља иако је још много тога што нас чека – додаје.

Анксиозност и депресија, неразумевање чак и у најближој породици
На питање ко су људи који им се најчешће јављају будући да начин комуникације предвиђа и могућност анонимног јављања, Алвес Ћурчић каже:

–Проблеми су заиста различити, али ми се чини да анксиозно-депресивни поремећаји имају примат. Но, с којим год се психолошким изазовима носили, готово да нема особе која се није сусрела са неразумевањем или осудом не само у ширем окружењу, већ и у оном најближем, унутар властите породице. Нажалост, ми просто културолошки нисмо васпитавани да говоримо о својим емоцијама, посебно о оним непријатним попут туге, страха, љутње… У нашем друштву је и даље срамота рећи да одлазите код психијатра или психолога, чак се и одлазак код школског психолога (под условом да га уопште има) најчешће тумачи као казна. То за последицу има само додатно интензивирање осећаја усамљености и изолованости.

Зашто се тешко долази до стручне помоћи ако и одлучите да је потражите…
Оно на шта се људи често жале је и недовољна видљивост, односно доступност стручњака из области менталног здравља, посебно у мањим срединама.

–Већина људи не може себи да приушти приватну праксу. Приватну праксу помињем пре свега због чињенице да није никаква тајна да здравство у Србији има велики проблем недостатка људских, односно професионалних ресурса – додаје саговорница еКлинике.

За пример наводи бројке: према подацима Института за јавно здравље Србије ,,Др Милан Јовановић Батут” из 2017. године, а који се наводе у Националном програму о заштити менталног здравља за период 2019 – 2026, на 100.000 становника имамо свега 7 психијатара и 3,46 неуропсихијатара. Када је реч о специјалистима психијатрије који се баве децом и младима, статистика каже да на 27.400 деце, односно адолесцената до 18 година, иде само један лекар.

Ментално здравље се и даље третира као низак приоритет
Појединачни напори сигурно покрећу неке ствари са мртве тачке. Међутим, комплетно друштво мора више да се ангажује да ова тема буде што видљивија и да се о њој не говори само када медије преплаве сензационалистички извештаји о некој трагедији којој углавном претходе проблеми са менталним здрављем који нису третирани на одговарајући начин из свих наведених разлога.

– У самом уводном делу Националног програма о заштити менталног здравља наводи се да се ментално здравље и даље посматра као ниски приоритет, као и да и даље опстаје култура занемаривања и изопштавања особа које се носе са менталним потешкоћама. Искрено се надам да овај програм неће доживети судбину националне Стратегије о заштити менталног здравља која му је претходила, а која је обухватала период од 2007. до 2017. године. Сама струка признаје да је махом остала мртво слово на папиру, односно списак лепих жеља које није имао ко да реализује – апелује путем еКлинике Ана Марија Алвес Ћурћић.

Аутор текста: Маријана Рајић

извор: https://www.eklinika.rs/psihologija/19428-ann-marie-alves-curcic-moj-motiv-je-sada-borba-za-svaku-osobu-koja-ima-problem-sa-mentalnim-zdravljem