ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Душан Ковачевић: Жамор деце против бодљикаве жице

Грачаница – Како се осећам овде у Грачаници, на Косову и Метохији? Осећам се као и увек двојако. Осећам се радосно и тужно. Радосно, јер је ова кућа овде, комплекс манастира и црквa Грачаница, као уметничко дело, као историја и традиција, и као лепота, једна од најлепших зграда у историји Србије. Tужно се осећам зато што је то здање ограђено бодљикавом жицом и што све то подсећа на реч енклава, а заправо је једна врста логора, рекао је зa „Политику” Душан Ковачевић, академик, драмски писац и сценариста.

Ковачевићу је у оквиру „Видовданског песничког бдења”, централног догађаја традиционалних „Видовданских свечаности” на Косову и Метохији, у порти манастира Грачаница, уручена пре неколико дана престижна видовданска књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”.

Академик Ковачевић каже да човек кад год да дође у Грачаницу, има осећај да је дошао негде где је неправда проглашена врхунском правдом. „Оно што је најжалосније у целој тој причи јесте то што ту неправду подржавају и негују оне силе и оне вредности у које смо се ми заклињали. То су западна цивилизација, западно право и све оно у шта смо веровали да стварно постоји – право и правда.”

Истиче да је путујући од административног прелаза до Грачанице видео да су своје улице добили они који су отели Косово, углавном криминалци, сви они који су навијали да се Срби иселе, речју – учинили су све што су могли да неправда влада овим просторима.

Упитан колико је за њега као ствараоца све што је видео инспиративно, Ковачевић је одговорио да му је вече и ноћ уочи Видовдана, са свим тим људима који су дошли са децом, док је био на бини и док је говорио, највише пријао жамор деце у манастирској порти.

,,То ми је некако од свега овде најлепше. Тај жамор деце, то је будућност. То је јасна супротност бодљикавој жици, нашим тужним причама, жалости и свему осталом. Њихов смех и радост су нешто што је стварно и истински вредно. Та деца су ме обрадовала и вратила ми оптимизам, што ме подсећа на неку од оних античких драма. Све заједно, и долазак овамо и пролазак тим путевима…Градња. Па тај ауто-пут који нескривено ствара једну државу. И те америчке паре које финансирају ту идеју. То ће им се олупати о главу. Пошто сам понекад пакостан, радује ме што ће све то да им се олупа о главу. То су већ радили од Вијетнама наовамо. Нема рата који су повели, а да га нису изгубили” – казао је Ковачевић.

На питање где је у свему томе место Срба, Ковачевић је одговорио да је место Срба од како су на овим просторима, увек било у једној врсти трпљења.

,,Лако је бити паметнији од других, ми зато треба да будемо паметнији од себе, јер велика мудрост и солидарност мора да нас спасе” – одговорио је Ковачевић.

Овај познати драмски писац има поруку за оне који мисле да им је лоше и да нису срећни:

,,Нека сви они дођу овде, у Грачаницу, на Косово и Метохију, па ће им бити лакше у животу.”

Аутор: Никола Бешевић

извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/331890/Zamor-dece-protiv-bodljikave-zice