ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

Домовина се брани лепотом

Обратили смо се дечијем песнику Љубивоју Ршумовићу, добитнику престижних књижевних награда као што су награда Радоје ДомановићБранко Ћопић, награде Мали принц, Златни кључић, Невен као и многих других.

Наравно, са књижевним делима – Ма шта ми рече, Још нам само але фале, Домовина се брани лепотом, Ујдурме и зврчке из античке Грчке, Сунчање на месечини, Три чвора на трепавици, Заувари, Видовите приче, Вести из несвести, Провале и цаке, Изволте у бајку са чика Ршумом, Фазони и форе  –  с пуним правом можемо рећи како је наш данашњи саговорник један од, засигурно, највећих живих песника за децу и младе људе..

Разговор који смо водили је заиста широког спектра – од његових почетака и инспирација, преко утисака са наступа па све до промишљања о комерцијализацији књижевности.

  • Познато је да песници проналазе неретко инспирацију у природи. Да ли сте и Ви били ,,жртва“ такве  ситуације?

Родити се, и провести детињство, на најлепшој планини, у селу Љубишу, у коме се налази она Пећина строга, значи остати до краја живота одан високом плавом небу, и широким видицима са Чиготе и Борковца на све стране света. Значи, у том детињству добити идеју да оснујеш још једну страну света, и назвати је Заувари, Краљевина слободе! Љубиш је био сиромашно село, али богато мудрим људима, који су поштовали децу, и живели у породичним односима са шумама, изворима, кршевима, са водама и ваздухом!

  • Када смо код природе, увек ми је било фасцинатно како је најневинији облик људске природе уствари настањен у детету. Да ли је то можда повод Вашег опредељења да се њима обраћате?

Kaо сви младунци у природи, тако се и наши младунци рађају као зверке. На родитељима је велика одговорност да те мале зверке припитоми. Ако су затрпани егзистенцијалним проблемима – то иде тешко! Ако дете нема деду и бабу, мачку или пса, брата или сестру, гарантовано ће се дуже у њему врпољити оно звере, које зна само за божији императив опстанка, и такође императив игре, дакле припреме за озбиљни живот. На нама песницима, ауторима који пишемо за те младе људе, такође је велика одговорност. Да подстичемо разумевање, загрљајност, другарство, како са другим младим људима, тако и са природом, али и одраслима!

  • Учинило ми се као интересантно – када бисте са позиције детета читали Ваше песме, која би оставила најјачи утисак на Вас?

Вероватно песма „Домовина се брани лепотом“. Лепота је универзална категорија, која грли стваралаштво сваке врсте, затим племенитост и доброту, разумевање односа у природи и односа међу људима. И најзад, лепота стоји против сваке врсте загаађености, еколошке, међуљудске, планетарне, па све до најситнијих облика, као што су пушење, дрога, алкохол. Док сам био председник Културно просветне заједнице постојала је активност „Такмичење села Србије“. Дакле, сваке године се преко стотину села Србије такмичило у свим дисциплинама, спорту, културно-уметничком раду, уређењу сокака и улица, комуналним објектима, па све до приноса по хектару на житним пољима! Када су дошли ови вајни демократе на власт укинули су ту акцију. А сваке године је у свакомк том селу окречена свака кућа, и засађено цвеће по прозорима и баштама! Па да је само то рађено – вредело је да се држава Србија потруди и одржи ту манифестацију. Јер, тако се брани домовина, а не паролама, лажним обећањима, задуживањима код ММФ-а, и распродајом Мајке српске Земље странцима.

  • Такође, сматрам битно за раздвојити – када, по Љубивоју Ршумовићу, човек престаје бити дете? Ко су деца, а ко старији? И која реакција детета је оставила најјачи утисак на Вас?

Та граница не постоји, док је човек сам не направи. Али, засигурно – што дуже човек задржи у себи хомо-луденса, то дете спремно за игру и стваралаштво, то ће дуже бити креативан, било којим послом да се бави.

  • Прешао бих мало на други терен а Вама опет сродан. Какво је Ваше мишљење – да ли је књижевност комерцијализована, заправо какав је уопште положај песника у данашњем времену?

Посао писца је углавном лична ствар. Самим тим, постоје лоши, добри, бољи и најбољи писци. У зависности од тога којој групи припада, писац не може, може али тешко, може мало боље, и може најбоље да живи од свог рада, од писања. Од тога зависи, дакле, положај писца у било ком друштву и било ком времемну.

  • Неретко се сусрећемо да свако бива оно што пожели. Стичете ли утисак да су, назовимо их, титуле попут – песник, уметник, глумац, говорник – данас изгубиле на значају?

Камо среће да може свако да буде оно што пожели! Рецимо, да ради оно што воли, и од тог рада пристојно живи са својом породицом. „Титуле“ које наводите су часне титуле, и не могу, саме по себи, изгубити на значају. Обезначајити их могу појединци који се сами заките неком од тих титула, а не досегну јој смисао и величину својим делом!

  • Познато је да сте основали академију за талентовану децу у Љубишу, али, некако мислим да  није довољно испраћена тема. Можете ли  нам рећи нешто више о томе. Нпр: Како се уопште изродила идеја да се Академија оснује?  Ко све од песника ради и или је радио са талентованом децом?

Да, Задужбина Ршум – коју су основали моји синови, подржала је идеју о Академији Сарадници Сунца у Љубишу, на Златибору. У најкраћем, то је школа креативног писања, коју похађају млади талентовани људи, доказани као победници на литерарним фестивалима у Србији и Европи. Рад се одвија у форми кампова, по групама од десет до петнаест учесника. Предавачи су већ познати писци, новинари, педагози,  еколози, глумци (задужени за културу говора), итд.

  • За крај, желео бих да завршимо разговор стиховима, али на неуобичајен начин. О чему се ради?

Ја ћу започети једном строфом Ваше песме ,,Домовина“, а Ви, уколико желите, надовежите се строфом неке друге Ваше песме како бисмо показали оно што се већ зна – песме су јединствене целине, али се не боје међусобне кооперације:

Домовина се брани реком

И рибом у води

И танком, дугачком смреком

Што расте у слободи.

[…]

Игра је здравија од млека,

Игра је свежија од воде,

Игра је за Човека –

Најлепши дар Слободе!

(О ова четири стиха је Др Владета Јеротић написао есеј,
објављен у књизи „Ршумдани“ , издање Прво слово, Бгд. 2007 год.
)

Интервју водио – Милош Милосављевић