Поезија: Страхиња Трандафиловић

Пољубац Вита луна спава око старог кућног тремаИ лаје на анђеле и прашинуКиша још од прошлог данаСулудо лије из олукаГори и гребе улицу као ватра Прозор куће са скривеним улазомДо твог срца и твојих корака Када бих ти и пришао и имаоДовољно среће да те погледом усликамБљесак мојих очију би Read more…

Моња Јовић: Мишеви на мосту /24

Пођу отац и мати у завичај. Завичај је зарастао у траве и лишће. У завичају живи још само мајчин луди брат, очев луди шурак, твој луди ујак, са фамилијом. Ујак је обновио кућу страдалу у рату, па је ту кућу, по неиспитивим закономерностима несреће – срушио земљотрес. Луди ујак живи, Read more…

ЈАСМИНА ХАЛИЛОВИЋ: ОГЛЕДАЛО

Бјелина и свјетлост дочекаше ме, толико свјетлости и пространство којем се не назире крај нисам видјела никада. Изгледало је као да је неко на зидовима раширио бијеле чаршаве и плафон који није имао ни крај ни почетак. Ова просторија изгледала је као кутија, а свјетлост се осликавала не знам ни Read more…

МИЛОШ ГРУЈИЋ: ДОСТОЈЕВСКИ

Једанаести је новембар, година је хиљаду осамсто двадесет прва. У срцу царске Русије, у Москви, у једној племићкој породици православних хришћана, данас је весео дан. Добили су своје друго од седморо деце колико су имали. Пева се, кућа је испуњена смехом, игром и Божијом благодаћу. Но, ово није само радостан Read more…

Божо Никчевић: Увијек се почиње са породицом

„Скоро све расправе о томе како се људи понашају једни према другима, прије или касније, заврше свађом о људској природи. Професорима биологије није лако да то објасне. С једне стране, наша врста је опстала захваљујући томе што смо сарађивали и држали се заједно, а с друге, поједини људи су напредовали Read more…

Ненад Гугл: ”Умро сам у петак”

АКО (…) Ако желиш да постанеш узор онима које волиш и понос онима који воле тебе. Ако хоћеш да господариш собом, а служиш циљевима који те превазилазе. Ако ти се свиђа да научиш да се радујеш неизвесном, а да уживаш у ономе што је извесно. Ако хоћеш да научиш да Read more…

Поезија: Иван В. Лалић

ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Жамор је као шљунак измрвљенУ дугом тунелу, топот напуклих копита,За гласове се хватамо и за раменаУ тами потоње земље; промичу капљице светла,Жижак храњен танким уљем сећања, други,Јашемо испод корења, испод година,Делимо оброк горког мака са гладним сенкама,Плаше нас лица наша, далека, на изласку, Овде негде секу се сви Read more…

Весна Капор: Доћи ће друго време

Доћи ће друго време (три врела летња дана Космету, 2022) Постоји време мировања, чекања и прибирања мудрости и снаге. То време је, углавном,  време трпљења. Последњи одлазак на Косово и Метохију, прошле године зарезао је једно тихо жаловање  – некакав осећај расула, умора и пораза увукао се у свест. Оно Read more…

Поезија: Матија Бећковић

Богородица Тројеручица Ја ти не дођох, брза помоћнице,Да би ми одсечену шаку замирила,Нити да те носим кући, Свемоћнице,Да би завађену браћу измирила… Ишчупане су ми руке из рамена,Кућа раскућена, а браћа поклана,Па сиђох до свог најдоњег каменаДа себе тражим, Мајко са три длана. Једино овде, Царице Небеса,На мом језику се Read more…