Лејла Делић: ,,Тахир Таша Делић је био вишедеценијски борац за права и положај особа са сметњама у развоју”

Лејла Делић — дипломирани психолог, директор Удружења ментално недовољно развијених особа „Тахир Таша Делић“ у Новом Пазару и гешталт психотерапеут у едукацији, пред човеком стоји као биће истинског постојања, не би ли у мери своје датости отворила сваки скривени део срца — и родитеља и деце — који живот носе Read more

Барбика са ратишта

Прва асоцијација на Барбике ми је ратиште. Како изгледа то далеко место о ком су одрасли причали увек тихо, готово као да се боје да наглас изговоре његово име, не би ли постало стварно, то место страдања и патње, нисам знала. О њему, заправо, нисам знала пуно, само да је Read more

Марија Веселиновић: Васпитни смисао добра у делима Гогоља

Један од најважнијих аспеката уметности Николаја Васиљевича Гогоља је његова дубока и упорна посвећеност теми добра. За њега, добро није само апстрактан етички концепт, већ жива, спасоносна сила која делује у људима и свету. Када разматрамо хришћанску педагогију и катихетику, примећујемо да Гогољев рад представља много више од обичног књижевног Read more

Поезија: Страхиња Трандафиловић

Пољубац Вита луна спава око старог кућног тремаИ лаје на анђеле и прашинуКиша још од прошлог данаСулудо лије из олукаГори и гребе улицу као ватра Прозор куће са скривеним улазомДо твог срца и твојих корака Када бих ти и пришао и имаоДовољно среће да те погледом усликамБљесак мојих очију би Read more

Моња Јовић: Мишеви на мосту /24

Пођу отац и мати у завичај. Завичај је зарастао у траве и лишће. У завичају живи још само мајчин луди брат, очев луди шурак, твој луди ујак, са фамилијом. Ујак је обновио кућу страдалу у рату, па је ту кућу, по неиспитивим закономерностима несреће – срушио земљотрес. Луди ујак живи, Read more

ЈАСМИНА ХАЛИЛОВИЋ: ОГЛЕДАЛО

Бјелина и свјетлост дочекаше ме, толико свјетлости и пространство којем се не назире крај нисам видјела никада. Изгледало је као да је неко на зидовима раширио бијеле чаршаве и плафон који није имао ни крај ни почетак. Ова просторија изгледала је као кутија, а свјетлост се осликавала не знам ни Read more

МИЛОШ ГРУЈИЋ: ДОСТОЈЕВСКИ

Једанаести је новембар, година је хиљаду осамсто двадесет прва. У срцу царске Русије, у Москви, у једној племићкој породици православних хришћана, данас је весео дан. Добили су своје друго од седморо деце колико су имали. Пева се, кућа је испуњена смехом, игром и Божијом благодаћу. Но, ово није само радостан Read more

Божо Никчевић: Увијек се почиње са породицом

„Скоро све расправе о томе како се људи понашају једни према другима, прије или касније, заврше свађом о људској природи. Професорима биологије није лако да то објасне. С једне стране, наша врста је опстала захваљујући томе што смо сарађивали и држали се заједно, а с друге, поједини људи су напредовали Read more

Ненад Гугл: ”Умро сам у петак”

АКО (…) Ако желиш да постанеш узор онима које волиш и понос онима који воле тебе. Ако хоћеш да господариш собом, а служиш циљевима који те превазилазе. Ако ти се свиђа да научиш да се радујеш неизвесном, а да уживаш у ономе што је извесно. Ако хоћеш да научиш да Read more

Поезија: Иван В. Лалић

ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Жамор је као шљунак измрвљенУ дугом тунелу, топот напуклих копита,За гласове се хватамо и за раменаУ тами потоње земље; промичу капљице светла,Жижак храњен танким уљем сећања, други,Јашемо испод корења, испод година,Делимо оброк горког мака са гладним сенкама,Плаше нас лица наша, далека, на изласку, Овде негде секу се сви Read more