Поезија: Иван В. Лалић
ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Жамор је као шљунак измрвљенУ дугом тунелу, топот напуклих копита,За гласове се хватамо и за раменаУ тами потоње земље; промичу капљице светла,Жижак храњен танким уљем сећања, други,Јашемо испод корења, испод година,Делимо оброк горког мака са гладним сенкама,Плаше нас лица наша, далека, на изласку, Овде негде секу се сви Read more…