Марија Веселиновић: Васпитни смисао добра у делима Гогоља

Један од најважнијих аспеката уметности Николаја Васиљевича Гогоља је његова дубока и упорна посвећеност теми добра. За њега, добро није само апстрактан етички концепт, већ жива, спасоносна сила која делује у људима и свету. Када разматрамо хришћанску педагогију и катихетику, примећујемо да Гогољев рад представља много више од обичног књижевног Read more…

Божо Никчевић: Зашто се понашамо онако како се понашамо?

Колико сте пута рекли себи: „Ја ово никада не бих урадио/ла“, а онда се нашли у друштву које управо то ради, а непосредно затим и ухватили себе како обављате ту контроверзну радњу? Колико сте пута присуствовали паду неке особе на улици, а да вас је нека невидљива сила задржала да Read more…

Поезија: Страхиња Трандафиловић

Пољубац Вита луна спава око старог кућног тремаИ лаје на анђеле и прашинуКиша још од прошлог данаСулудо лије из олукаГори и гребе улицу као ватра Прозор куће са скривеним улазомДо твог срца и твојих корака Када бих ти и пришао и имаоДовољно среће да те погледом усликамБљесак мојих очију би Read more…

Шта се дешава када детету не пружимо довољно љубави

Често срећем људе који су можда у 20-им, 30-им или чак 40-им, али још увек унутар себе деца. Разлог за то је што они и даље чекају љубав коју нису примили у довољним количинама (или уопште) у својим раним годинама. Никада неће одрасти све док не науче да пронађу за Read more…

Моња Јовић: Мишеви на мосту /24

Пођу отац и мати у завичај. Завичај је зарастао у траве и лишће. У завичају живи још само мајчин луди брат, очев луди шурак, твој луди ујак, са фамилијом. Ујак је обновио кућу страдалу у рату, па је ту кућу, по неиспитивим закономерностима несреће – срушио земљотрес. Луди ујак живи, Read more…

ЈАСМИНА ХАЛИЛОВИЋ: ОГЛЕДАЛО

Бјелина и свјетлост дочекаше ме, толико свјетлости и пространство којем се не назире крај нисам видјела никада. Изгледало је као да је неко на зидовима раширио бијеле чаршаве и плафон који није имао ни крај ни почетак. Ова просторија изгледала је као кутија, а свјетлост се осликавала не знам ни Read more…

МИЛОШ ГРУЈИЋ: ДОСТОЈЕВСКИ

Једанаести је новембар, година је хиљаду осамсто двадесет прва. У срцу царске Русије, у Москви, у једној племићкој породици православних хришћана, данас је весео дан. Добили су своје друго од седморо деце колико су имали. Пева се, кућа је испуњена смехом, игром и Божијом благодаћу. Но, ово није само радостан Read more…

Божо Никчевић: Увијек се почиње са породицом

„Скоро све расправе о томе како се људи понашају једни према другима, прије или касније, заврше свађом о људској природи. Професорима биологије није лако да то објасне. С једне стране, наша врста је опстала захваљујући томе што смо сарађивали и држали се заједно, а с друге, поједини људи су напредовали Read more…

Поезија: Иван В. Лалић

ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Жамор је као шљунак измрвљенУ дугом тунелу, топот напуклих копита,За гласове се хватамо и за раменаУ тами потоње земље; промичу капљице светла,Жижак храњен танким уљем сећања, други,Јашемо испод корења, испод година,Делимо оброк горког мака са гладним сенкама,Плаше нас лица наша, далека, на изласку, Овде негде секу се сви Read more…

Весна Капор: Доћи ће друго време

Доћи ће друго време (три врела летња дана Космету, 2022) Постоји време мировања, чекања и прибирања мудрости и снаге. То време је, углавном,  време трпљења. Последњи одлазак на Косово и Метохију, прошле године зарезао је једно тихо жаловање  – некакав осећај расула, умора и пораза увукао се у свест. Оно Read more…