Александра Н. Ташић: Вера и наука су код Пупина једно, не постоји разлика коју смо ми током времена направили.

Звездобројци 1

Александра Нинковић Ташић је историчар науке, светлост култури, спона вере и науке. Председник Образовно-истраживачког друштва ,,Михајло Пупин”. Како је и сама за себе рекла, она је ,,ПУТУЈУЋИ ПУПИНОВАЦ”.
Када смо пристали да нам пласирају оно од чега не постојимо, постоји она која својим делањем преноси најскривеније догме које су нам оставили Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Никола Тесла, Владика Николај, Владика Мардарије. Свесрдно прихвата позив да својим речима отвори срца ветром најтананије, чисте љубави свима који нису излапели од промаје данашње (не)културе. Најлепши опис њеног дела, говорио је професор Часлав Николић на трибини одржаној у Крагујевцу 2018.године у оквиру ,,Госпојинских свечаности” који делом преносимо: 

,,Калем, бежични проводник од онога што је стварао он до онога што нам доноси она. О раду и стварању онога што је било, што је сад и што ће бити, много је више од афирмације једног човека.

И ја постојим за некога. И сви ми постојимо за некога ко је ту. Али постојати за некога ко је одустан и његово одсуство учинити потпуно присутним нам говори о Александри Нинковић Ташић.” (проф.Часлав Николић)

ВЕРА, РОДОЉУБЉЕ, НАУКА МИХАЈЛА ПУПИНА
  • ,,Површно познавање науке нас води ка атеизму, а дубље познавање науке, природно води ка религији.”  Френсинс Бејкон
    ,,Наука ме је приближила Богу. А мајчина вера ме је приближила науци, сада ја желим да науком људе приближим вери моје мајке.” Михајло Пупин
    ,,Наука без религије је хрома; религија без науке је слепа.” Алберт Ајнштајн
    И још много примера научника (Кеплер, Бојл, Галилеј, Њутн) чија су истраживања произникла из вере.

Шта је Михајло Пупин говорио о својој вери?

Последњи интервју који пред смрт даје ,,Њујорк тајмсу” даје једном врло познатом новинару који седи поред Пупинове постеље и пише:
,,Седим поред једног пастира, идворског пастира, који је видите, постао један од најбољих научника двадесетог века.
Прво питање:

-Професоре Пупин, да ли Вас је наука одвојила од Бога?

На то се Пупин смеши и каже:

-Па мене је наука приближила Богу и вери моје мајке, ја се данас само надам да ће моја наука људе приближити вери.”

Без снажног погледа ка вери, Пупинове неписмене матере, без снажног светосавља који живи у његовом срцу не постоји прича о Пупиновој науци. Оно што је он дао је фундаментални допринос телекомуникацијама, оно што је он говорио је фундаментални допринос духовној снази човека.
Вера и наука су код Пупина једно, не постоји разлика коју смо ми током времена направили. Не постоји вештачка разлика, јер за њега су и духовна и материјална реалност подлови са истог дрвета сазнања.

Нема нашег погледа на Творца без потраге за вером.

  • Сва твар на свету постоји захваљујући Богу, негде је и сам Пупин говорио да је немогуће да звезде буду творевине мртвих људи.
    ,,То Биће управља свим стварима, не као душа света већ као Господар над свима..”
      (Исак Њутн – ,,Математички принципи”)

Да ли је Пупина, његова вера спутавала у науци?

Изблиза посматрати Пупинову веру, можемо само ако се сетимо његових речи:

,,Човек може створити смртне ствари, али  не може човек створити законе по којима се крећу звезде и планете.”

Тако једноставно је говорио о томе, као да зна да постоји живот духа после смрти, као да зна да ако ми заслужимо добром и врлином у овом животу духовни капитал, како тај капитал даље носимо са собом.
Он је доказивао науком да комадић звезде живи у сваком човеку. И где год да погледате увек иде мисао о томе из ког је семена, зрна, он поникао.
Када каже ,,Ја нисам стигао у Америку да зарадим новце, ја сам кренуо у потрагу за знањем, а знање ми је донело имање није било обрнуто. Али пре свега, ја сам тражио Царства Небеског.”
То је она мера која дефинише границе идворског пастира, то је она мера која ће вам рећи како је могуће да у бриљијантном уму живи простодушни човек.

Пупиново предавање у Колумбији које Пупин почиње речима : ,,Ја сам био говедар у Банату па сам узет од својих говеда да јављам дела Господња у природи.”

На шта Епископ Николај жички додаје: ,,Да ли ми имамо право да ставимо зарез на овако једноставну дату мисао, коју је Пупин носио читав живот?”

Како нас није заборавио, зашто је устајао док је говрио о својој мајци, јер о њој није могао седећи говорити, какво је то поштовање према неписменој жени која је имала божанске мудрости?
Имала је вере и она је правила тај пут светлости који је пратило њено дете. Када му је рекла:

,,Сине, знање, то су златне лествице које воде у Небеса. Знање је светлост која осветљава наш пут и води нас у живот будућности пун вечне славе.”
Она је дала границе и међе ходочашћа кроз науку коју је имао Пупин у себи и коју је носио.

  • Пупинов пут, још од његове мајке Олимпијаде (Алимпије), која му је показивала утабане стазе Светог Саве, водио је правцем ка вери, звездама, науци. У једном тренутку говори да је Свети Владика Николај Свети Сава тог века. Какав је однос са Светим Владиком Николајем имао Михајло Пупин?

Михајло Пупин и Свети Владика Николај били су  блиски пријатељи. Упознала их је на једној вечери  у Њујорку Јелена Лозанић, ћерка Симе Лозанића, супруга Џона Фротенгема који је много учинио за српски народ. Она их је само упознала,а онда је њихово пријатељство и љубав према вери и Србији кренула да израста из тог познанства.

Замислите како Пупин пише Николи Пашићу, ,,Знате ли да је Епископ Николај Свети Сава нашега времена. Да је он у англосаксонском свету исто оно што је Свети Сава био у средњем веку. ”

Сарађивали су, данас бисмо тако рекли, али на тим духовним путевима Пупин је увек слушао Епископа Николаја, када год је нешто Епископ тражио, Пупин би све жеље испуњавао.
Када је требало био је супервизор када би шравили издања књига или када су путовале штамарије, звона путовале су под будним оком и благословм Епископа Николаја, али путем који је зацртао идворски пастир својим финансијама.
На једном месту стоји записано оно што Епископ говори о Михајлу Пупину после смрти:

,,Упознао сам многе велике људе, али једну стену, једну громаду која се звала Михајло Пупин.”

Један од највећих људи у духовоном свету икада, такве речи говори причајући о једном идворском пастиру, оцу телекомуникација.

  • Какав је однос Светог Мардарија Ускоковића и Михајла Пупина?

Пупин, поред тога што је био велики пријатељ са Владиком Николајем, он је такође био пријатељ са Светим Мардаријем Ускоковићем. У Америци, у Либертвилу, за цркву Светог Саве дао му је потребан новац. Пише му Мардарије Ускоковић, за кога се певало мало погрдно ,,цркву гради, умире од глади” јер је умео на свој бицикл да стави пар цигала и да путује пар стотина миља, али пише:

,,Професоре, плачем као што су плакали на рекама вавилонским, натапам траву испред себе, црква неће бити готова. ”

У писму које он добија од професора стоји чек од 30 000 долара, где Пупин пише:

,,Не плачите Владико, наша црква биће готова.”

Велике људе са Пупином увек спаја љубав према духу и души у којој живи, ствара и опстаје српски народ.
Увек се сетим реченице, британца кога је Пупин унајмио да пише књигу на енгелском 918.године, британац пише:

,,Погледајте ово (мислећи на наше цркве и манастире), замислите, народ који је толико страдао, способан је да створи такву лепоту. Тај пут традиције, пут духовне лепоте, био је и пут светости идворког пастира.”

  • За крај, ако мало запратимо дела Михајла Пупина и Николе Тесле, можемо видети да међу њима није било никаквог лошег односа, а  ни најмање – непријатељства. Да ли нам можете нешто више рећи о томе?

Два српска научника, која су живећи и радећи у Америци, оставила неизбрисив траг у историји светске науке, али и у другим областима људског стваралаштва, често стоје један насупрот другом. Гласине, легенде и полуистине намећу се као мера њихових односа.

Лаж је засађена у листу „Политика“, 27. априла 1927. године. У чланку који пише извесна особа, која се само тада појављује у штампи, тенденциозно се постављају у сукоб ова два велика човека. Да је та особа имала шпијунску биографију, откривено је, али његове лажи наставиле су да живе. Важно је указати на свe тачке сусрета два велика човека, као што су порекло, однос према народној традицији, личност мајке, сусрет са Америком, појавност у америчкој јавности, посебно штампаним медијима, однос према уметности и уметницима, заједничке сусрете и активности, али и најважније њихов сусрет на великом путу научног стваралаштва.

Колумбија шаље једно од Пупинових предавања, које почиње с речима: Човек ни у шта не може бити сигуран, нисам ни ја – осим у једну ствар – да је Никола Тесла у праву. Конгрес шаље 600 страна Пупинове одбранe Теслиног полифазног система. Америчка академија наука чува податке од којих расте понос што су ова два дива потекла из нашег народа.

Ево га само један извештај са суђења, који баца светло на нашу причу:

„ТЕСЛА ЈЕ ПРАВИ ИЗУМИТЕЉ БЕЖИЧНОГ СИСТЕМА!“, наводи Пупин.

Проф. Пупин је одао признање за откриће бежичних таласа Николи Тесли који је  „своје откриће дао свету бесплатно“.

Доказа је много, али лаж се деценијама провлачи. Ово је само почетак дуге листе која спаја два велика генија, која су делила страст према уметности, читала исте народне песме, а често исте људе називали блиским пријатељима. Уз многе податке прича о сукобу се топи, а нараста она о слози и поштовању.

Интервју радила – Марија Веселиновић

Истинита бајка српске науке 1/5 :

,,Истина која лечи.”