Пише: Алмир Залихић У роману Одрон Зехнија Булић користи више различитих поступака како би јунаке ове приповести приказао што аутентичније, водећи рачуна да и окружење (или окружења у којима се одвија радња) буде што функционалније у карактеризацији психолошких и етичких димензија приче о изопачењу људске природе. Булић је обликовао узнемирујућу, Read more…
Често срећем људе који су можда у 20-им, 30-им или чак 40-им, али још увек унутар себе деца. Разлог за то је што они и даље чекају љубав коју нису примили у довољним количинама (или уопште) у својим раним годинама. Никада неће одрасти све док не науче да пронађу за Read more…
Проф. др Бојанин, наш најцењенији дечји психијатар, врло често говори о томе на који начин школа какву познајемо утиче на децу, а у својој књизи „Школа као болест“ ту тему је врло детаљно обрадио. У емисији Агапе говорио је и о дечјој потреби за игром и томе да је сасвим Read more…
Једино кроз упознавање са истином о прошлости, а она за српски народ значи упознавање са његовим жртвама и мотивима страдања у 20. веку, можемо избећи нове тунеле и Југославије, а са њима и нове српске кланице На измаку лета 1992. деловало је да нема светлости на крају вишеградског тунела. Тих Read more…
Пођу отац и мати у завичај. Завичај је зарастао у траве и лишће. У завичају живи још само мајчин луди брат, очев луди шурак, твој луди ујак, са фамилијом. Ујак је обновио кућу страдалу у рату, па је ту кућу, по неиспитивим закономерностима несреће – срушио земљотрес. Луди ујак живи, Read more…
Бјелина и свјетлост дочекаше ме, толико свјетлости и пространство којем се не назире крај нисам видјела никада. Изгледало је као да је неко на зидовима раширио бијеле чаршаве и плафон који није имао ни крај ни почетак. Ова просторија изгледала је као кутија, а свјетлост се осликавала не знам ни Read more…
Једанаести је новембар, година је хиљаду осамсто двадесет прва. У срцу царске Русије, у Москви, у једној племићкој породици православних хришћана, данас је весео дан. Добили су своје друго од седморо деце колико су имали. Пева се, кућа је испуњена смехом, игром и Божијом благодаћу. Но, ово није само радостан Read more…
(први део интервјуа) Амра Халиловић — докторанд на Филолошком факултету у Београду и мастер професор персијског језика и књижевности — припада оној реткој врсти људи који не само да живе језик, већ га дишу, у њему мисле, сањају и траже смисао. Њена реч није пуки облик, већ откровење; путоказ који Read more…
„Скоро све расправе о томе како се људи понашају једни према другима, прије или касније, заврше свађом о људској природи. Професорима биологије није лако да то објасне. С једне стране, наша врста је опстала захваљујући томе што смо сарађивали и држали се заједно, а с друге, поједини људи су напредовали Read more…