Поезија: Страхиња Трандафиловић

Пољубац

Вита луна спава око старог кућног трема
И лаје на анђеле и прашину
Киша још од прошлог дана
Сулудо лије из олука
Гори и гребе улицу као ватра

Прозор куће са скривеним улазом
До твог срца и твојих корака

Када бих ти и пришао и имао
Довољно среће да те погледом усликам
Бљесак мојих очију би појео твоју сен
Зато што ништа на овоме свету
Не може да понови твоју лепоту.

Пољубац је леп трик који је природа
осмислила да те не заборави.

Тераса

Повлачим још један дим цигарете и узимам себе за руку.

Гледајући са терасе на улицу,
видим бесне и тесне гомиле људи.
Осећам да лутам кроз терасе свести
да бих побегао овом одсуству.

У мојој глави се догоди прави потрес када те видим
именом, Вита.
Гледајући са терасе на улицу,
видим саме и тесне гомиле људи.

Осећам да лутам до твоје терасе, јер
око мене су људи без наде.

Ока твоја два
Као црна острва
Гледам их на Сунцу
У мору и
У касно априлско вече.

Сваки пут када те се зажелим
Волео бих да знам како ти мене желиш
Схватих да гледаш у човека кога нема
У светионик који не живи
У лажно и мирно море.

Љубиш моје снове и не осећам се добро
Милујеш далеке свемире и
У мојој коси скриваш своје
Танане и слабе прсте
Мислим да су то моји прсти
Који се само претварају да ме воле.

Привиђа ми се далеки пут и
Маршрута твојих усана
Које као да су још увек моје а не твоје
Путоваћу Сунцу и облацима
Песку и далеком југу
Да заборавим на себе.

Страхиња Црнић Трандафиловић рођен је 10. јуна 1998. године у Књажевцу, као четврто и најмлађе дете у породици. Професор је српског језика као страног, преводилац, писац и песник. Добитник је неколико престижних књижевних награда у Србији.

До сада је објавио једну збирку песама под насловом Песме етоса, патоса и ероса, у којој се бави темама из филозофије и теорије књижевности. Друга збирка, под називом Вита, тренутно је у завршној фази припреме, а у потпуности је посвећена његовој љубави према поезији, као и према Италији, италијанском језику и култури. У свом поетском изразу заступа књижевне ставове надреалиста и користи психолошке методе као средство продора у подсвесно, унутрашње биће и симболичко искуство, истражујући границе језика и сна.